Tvrda i prenaduvana lopta ne može biti opravdanje za užasan napad

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Segedina) 

Čelni ljudi vodećih organizacija ostali su zarobljeni u prethodnom stoleću, zbog njih vaterpolo tapka u mestu. Delić pravila su prihvatili da promene - verovatno uz teške uzdahe - ali po pitanju napumpanosti lopte ne prave ustupke. Tvrde su kao kamen, igrači apeluju decenijama i ukazuju sa kakvim se problemima suočavaju, ali molbe im nisu uslišene. Veliko je pitanje da li su i razmatrane. Vapaj se začuo i na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj. 

Požalili su se vaterpolisti Srbije, klizila im je lopta iz ruku, poklanjali su je Australijancima, šutevi su nekoliko puta bili nekontrolisani. Tehničkih grešaka bilo je previše i evidentno je da su loše napadačko izdanje pospešile lopte od olova. To je samo jedan od faktora koji su prouzrokovali dramu i preznojavanje olimpijskog šampiona i ne može biti opravdanje za katastrofalno izdanje, kako je Viktor Rašović opisao meč Srbije sa Australijom. 

Viktor Rašović: Katastrofalna partija, što pre da se opasuljimo

Kako je Srbiji, tako je i ostalim ekipama na prvenstvu. Uslovi su isti za sve. To je poruka Dejana Savića njegovim momcima, koji su ispucali dve loše partije, a opet ostvarili dva trijumfa. U jednom su demonstrirali šta sve mogu kada ih krene šut, u drugom su doterali odbranu. I s pravom će se rivali zapitati da li olimpijski šampion krije karte i tek u naznakama otkriva domete ili će novoj generaciji biti potrebno vreme da stvari legnu na svoje mesto. 

“Bila je to teška utakmica, kako smo i očekali. Odbrana je bila zaista dobra, ali napad je bio užasan. Momci su rekli da je lopta bila pretvrda i prenaduvana, ali to ne može da bude opravdanje. Tako je bilo i rivalu. Imamo dve pobede i to je najvažnije. Tu je još jedna utakmica i moramo da se pripremimo za sledeću fazu”, poručio je selektor Srbije. 

Još od Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru izabranici Dejana Savića nisu dali manje golova. Bledih partija je bili na skoro svim velikim takmičenjima, ne i utakmica u kojima su se Delfini zaustavili na šest pogodaka. Brazil je uspeo da ih spusti na pet u grupnoj fazi i senzacionalnim trijumfom pritera u tom trenutku svetskog i evropskog prvaka uz zid. Lelujala se Srbija u Riju iznad ambisa, spasila se pobedama nad Australijom i Japanom - bile su sve samo ne lako upisane - i u nokaut fazi pokazala pravo lice, i osvojila olimpijsko zlato. 

“MOŽDA BI SPORTSKI PSIHOLOG MOGAO DA NAM POMOGNE” 

(©VSS/Slobodan Sandić)

Šut je skroz zakazao. I iz pozicione igre, a i u kontranapadima. Tim Hamil, selektor Australije, poslao je lakše igrače na srpske centre, poremetio ih je i neutralisao. Đorđe Lazić nije uputio šut ka golu, Nemanja Vico je bio bez učinka, uz dva promašaja. I pored ogromne razlike u kvalitetu, Srbija je slavila na jedvite jade, bodove joj je doneo Nikola Lukić.  

Srbija se provukla kroz iglene uši: Projektil Nikole Lukića srušio Australiju

Dosuđen kontrafaul i poništen gol Australiji u poslednjem napadu lansirali su Srbiju u četvrtfinale, gde se takvi padovi koncentracije neće praštati. Trenutak nepažnje mogao bi da odnese medalju i gurne Delfine u razigravanje. 

“Imali smo malo bolju odbranu nego u prvoj utakmici. Nažalost, nismo mogli da budemo na istom nivou u napadu kao dva dana ranije. Najveći problem je bio mentalitet i koncentracija. Ne možete sebi da dozvolite takav pristup na Svetskom prvenstvu čak ni kada imate ovaj mladi tim. Ne želimo nikoga da potcenjujemo, ali smo daleko bolji od ovog tima i nismo to mogli da pokažemo. Možda bi sportski psiholog mogao da pomogne”, zaključio je kapiten Branislav Mitrović.